АФОРИЗМИ, ЉУБОМИР ИЛИЋ

                                                                   А  Ф  О  Р  И  З  М  И

* Масовно се враћамо у праисторију. Све више је голих и босих.

* Има нас све више. Делимо се свакодневно.

* Редовно гледам ТВ дневник. Волим да чујем како живим све боље и боље.

* Ремонтовали су ми мозак. Испрали га, испеглали вијуге и променили мишљење.

* Проблеми су испред нас. Тако их стално држимо на оку.

* Дао сам афоризме на анализу. Власт каже да су отровни.

* Животне намирнице набављам у боље снабдевеним контејнерима.

* Његове дискусије су јалове. Има презерватив на језику.

* Ако Европи покажемо зубе, инвестираће само у вештачке вилице.

* Власт је увек иза народа. Држи дизгине.

* Стопа незапослености код нас иде корацима од седам миља.

* Духовној импотенцији не помаже  никакав афродизијак.

* Борба против криминала је неизвесна. На његовој страни је и корупција.

* Плагирао сам докторат. Зато сам, уместо дописног, постао преписни члан

   Академије наука.

* Храна убија. Једите само кад немате другог избора.

* Не користим здрав разум. Не смем толико да ризикујем.

* Бившу државу братски смо поделили. Крвав је то посао био.

* Арапи све чешће долазе у Србију. Пустиња тамо, пустиња овде.

* Редовно обилазим ташту. За сваке задушнице.

                                                                                                Љубомир   Илић

                                                                                                           

Љубомир Илић

К  Р  Е  Д  И  Т

            Прохтеви моје супруге одувек су били велики:

            - Мили, купи плац! Не мислиш, ваљда, да целог живота останемо у овој бетонској џунгли.

            Ја одем у банку, задужим се до гуше и купим плац – на кредит, наравно.

            - Сазидај викендицу, мили! Што да други буду бољи од нас!

            Финансијску конструкцију за викендицу затворио је мој таст. Продао је два хектара плодне моравске земље, дао учешће банци и подигао кредит, јер сам ја био кредитно неспособан због плаца.

            - Једино ти возиш ову крнтију од аутомобила! – звоцала је изабраница мог живота. – Купи нови ауто!

            Најпре подигнем рефинансирајући кредит и отплатим плац, а за преостале паре купим лимузину. Ту се закопам начисто, кредитно мислим.

            Ваљда сам јој испунио све жеље, помислим и почнем да тренирам растезање плате. По угледу на неке наше врхунске спортисте оставим пушење, престанем да идем у кафану и кладионицу, и бацим се на најстрожу дијету: нисам доручковао и вечерао, само сам ручао... То што сам успео као спортиста највише заслуга има моја жена, као шеф стручног штаба, мада се као саветник доказала и моја ташта.

            - Појачај тренинг, мили! Ускоро нас очекује кречење стана, регистрација аута, а и теписи су дотрајали! – рече једнога дана Жозе Мурињо мог живота.

            Тада сам оборио светски рекорд у штедњи и кредитном задуживању.

            - Мили, хоћу сина!

            - За то нам не треба кредит! – побуних се , уплашен за свој статус по том питању.

            - Знам, али ја хоћу да наше дете буде као Кинез, сићушно и жућкасто. Замисли нашег синчића са косим очима и белим зубићима. Свет би се шокирао, зар не?!

            Сложих се да би смо шокирали свет, али како?! Колико знам, по закону природе, од белих родитеља рађају се бела деца.

            - И у том закону има рупа, драги мој. Данас је једино психотерапија свемогућа. Она обара све законе и хипотезе.

            Почнем да одлазим на свакодневне психотерапијске сеансе. Из дана у дан био сам све више убеђен да могу постати отац жутог детета. С тим убеђењем дочекао сам и вест из породилишта:

            - Добили сте сина! Честитамо!

            - Је ли жут?! – питао сам усхићено.

            - Јесте! – рече бабица и спусти слушалицу.

            - Сине мој, једино сам тебе добио без кредита!

            По граду се, додуше, прича свашта... Испада да сам сина, ипак, добио на КРЕДИТ! Али не обичан,  него инострани...

                                                                                            Љубомир  Илић

Слање збирке

Поштовани учесници , збирку "Даљине"о  шаљемо од понедељка,тако да је очекујете ускоро .Хвала. Сања Ристић.

УЧЕСНИЦИ НАШЕГ КОНКУРСА.....

Љиљана Алавања Караклић
Рођена 1967. у Београду, дипломирани економиста и запослена као шеф рачуноводства у основној школи у Грабовцу код Обреновца. Удата је и мајка је Милице и Марије.Воли food art, путовања и баштованство.

Vladimir Đorđević, Plandište

Obajvljivao sam priče i pesme u Književnom časopisu KOVINE Vršac i u mnogim zbornicima, a 2018. godine mi je izašla iz štampe zbirka priča „Priče Milene Roh-Jakobson“ u izdanju Kulturnog centra Plandište. 

Александар В. Павловић рођен  1957.године у Бечеју.

Економски факултет завршио у Приштини, запослен у Покрајинском секретаријату за привреду и туризам у Новом Саду, као инспектор за заштиту ауторскг и сродних права.    Има ћерку и двоје унучади.

Један је од оснивача удружења: КУК „Перо аматера“ Бечеј

Павле Грбовић, рођен у Рашки 14.02.1996, студент српске књижевости и језика са компаратистиком, четврта година основних студија.

Nenada Simića – Tajku, jedni poznaju, drugi pamte bilo kao sportistu, prvo fudbalera a potom i boksera koji obećava, kasnije i kao teniskog trenera i internacionalnog bokserskog sudiju, da ne zaboravimo ono bitno, i kao zakletog Partizanovog navijača, dakle „Grobara“, iznad svega Beograđanina prepoznatljivog kova i jedinstenog duha.Rođen  1956 u Beogradu.

Viši teniski trener živi i radi  poslednjih 20 godina na Floridi ( Pompano  Beach ) kod Majamija , USA.  Međunarodni bokserski AIBA sudija, bivši prvotimac Bokserskog Kluba Partizan i dugogodišnji teniski trener. Član je književnog udruženja Vertikale iz Beograda. Objavio ’303 saveta za uspešan tenis’  (prevedeno na Engleski i Nemački), ‘Nokaut sportske priče’, novelu ’Nostalgija’ i roman ’Nepročitana knjiga’. Priče i pesme Nenada Simića - Tajke objavljivane su u zbornicima i dnevnoj štampi a trenutno mu se objavljuju kratke priče na portalu www.koreni.rs Objavljivao članke o tenisu u ‘UK tennis’ i ‘Florida tennis’ bio je dopisnik ’Vesti’ iz Majamija. Oženjen je suprugom Jasnom, ima sina Filipa, ćerku Martu i četvoro unučadi:Viktor (6), Helena (4), Andrea (3) i Wiliam (1).

Dragica Spasojević

  Sada sam u penziji, radila sam kao novinar  u redakcijama "Narodnih novina" u Nisu i Radio-Nisu do 2000. godine. Od tada zivim na relaciji Srbija- SAD. Rodjena sam u Krusevcu 1953. godine.  

 Божица Грујичић

студент III године Филолошког факултета у Никшићу

Одсек за српски језик и књижевност

              Јадранка Витас, дипломирани правник из Чачка.

              Рођена 1971. године

Завршила је 1990. године Гимназију у Чачку, а 1995.године  Правни факултет  у Крагујевцу.

             Запослена јe у чачанској Гимназији.

              Удата је и мајка је двоје деце.

Zovem se Nina Pavlović, dolazim iz Beograda. Zaljubljena sam u umetnost, sunce, more i planine. Prošla sam kroz turističku školu, studirala sam neko vreme filozofiju, a u budućnosti planiram da se oprobam u glumi na akademiji umetnosti. Volim putovanja, knjige, dobru muziku, ljude sa kojima mogu razmeniti mišljenja o sličnim temama.
Vodim svoj blog, i pišem jer sam to radila od kad znam za sebe.
Takođe volim i da fotografišem.

Tαξιδιωτης μεσα στο χρονο, Κατρινα Καλερ

Το καινουριο παιδικο βιβλιο της Κατρινας Καλερ! Μεταφραση Σανια Ριστιτς!

Η Κατρίνα Κάλερ  είναι μια παγκοσμίου φήμης εκπαιδευτικός η οποία ήταν υποψήφια για το διεθνές βραβείο εμπνευσμένης διδασκαλίας. Είναι μια πάρα πολύ έμπειρη σχολική  δασκάλα, ομιλητής και σύμβουλος γονέων με το πάθος της βοηθά τα παιδιά να αναπτύξουν πλήρες δυνατότητες τους. Είναι συγγραφέας πολλών σειρών βιβλίων για τα παιδιά ηλικίας 9-12 τα οποία έχουν τις καλύτερες πωλήσεις. Μερικά από αυτά είναι Το Ημερολόγιο της Τζούλια Τζοουνς, Τα δίδυμα, Αναγνώστης μυαλού, Ο ταξιδιώτης μέσα στο χρόνο, και το Ημερολόγιο του κοριτσιού με τρέλα για τα άλογα.

Μένει στην πανέμορφη  ηλιόλουστη ακτή στο Κουήνσλαντ στην Αυστραλία με το σύζυγό της, τα δυο της παιδιά και με δυο πολύ τρυφερά κατοικίδια, το Γκόλντεν ρέτριβερ και τη γάτα Τζιντζερ.

Θα το βρείτε στα καταστήματα Tolino, Amazon, Rakuten, Apple books.

https://books.apple.com/no/book/%CE%BF-%CF%84%CE%B1%CE%BE%CE%B9%CE%B4%CE%B9%CF%8E%CF%84%CE%B7%CF%82-%CE%BC%CE%AD%CF%83%CE%B1-%CF%83%CF%84%CE%BF-%CF%87%CF%81%CF%8C%CE%BD%CE%BF/id1473064232



https://books.google.gr/books?id=FUClDwAAQBAJ&pg=PT1&lpg=PT1&dq=%CE%9A%CE%B1%CF%84%CF%81%CE%B9%CE%BD%CE%B1+%CE%BA%CE%B1%CE%BB%CE%B5%CF%81+%CE%A4%CE%B1%CE%BE%CE%B9%CE%B4%CE%B9%CF%89%CF%84%CE%B5%CF%82&source=bl&ots=XnR6Z2yhoP&sig=ACfU3U040ztyfyzdJF1sI03wX38gcwb36g&hl=el&sa=X&ved=2ahUKEwikpNeR3NnjAhUjxaYKHUDdAkgQ6AEwAHoECAkQAQ#v=onepage&q&f=false

Buy online

КЛИКТОМАНИЈА , Љубомир Илић

К   Л   И   К   Т   О   М   А   Н   И   Ј   А

           Устанем ономад сабајле, пре свитања. Не спадам у ранораниоце, али простата је чудо нарочито кад је увећана па притиска мокраћну бешику. Продукт бубрежне функције гура напоље а петља се олабавила и неумитно попушта. Постоји реална опасност да се развеже начисто. Чин олакшавања успешно сам обавио. Додуше, на дасци клозетске шоље остала је мала жута кап као доказ да сам радио то што сам радио и да сам урадио то што никако нисам смео да урадим. Због ње ће моја жена, кад устане, добити нервни напад. Прво, што нисам подигао даску, а друго како успем да не потрефим оволику рупу, мисли се на клозетску шољу, већ остављам трагове као пас кад обележава своју територију. Кажем, она ће добити нервни напад а ја ћу добити крпу и Доместос, или не знам шта већ за дезинфекцију санитарних чворова.

          Мала жута кап, у ствари, није много битна за даљу причу. Она је више колатерална штета јутарњег пражњења бешике једног  шездесетпетогодишњака.                                     

             Елем, враћајући се у кревет, спазим да у соби мог унука није угашено светло. Министар за енергетику и рударење запеo из петњих жила да се штеди струја а мој мезимац спава док му шљашти сто педесет вати, пролете ми кроз главу. Отворим врата и прилично се изненадим. Унук, не да не спава, него блене у компјутер баш као што је бленуо и синоћ кад сам полазио на   спавање. Ни померио се није.      

          - Што, бре, не гледаш у телевизор са удаљености од три метара него си набио главу у тај монитор и квариш очи. Потомство има да ти буде зрикаво и разроко и носиће ђозлуке дебеле као пиксла! Или још боље, слушај радио и читај новине.

              Мој унук каже да су радио и телевизија, а нарочито новине, праисторијски медији. У односу на компјутер они су из каменог доба. Он се бацио на Ворд и Ексел а ја га враћам на клинасто писмо. Помиње неке гига бајтове, мега бајтове и проток информација. Кад се конектује, што ваљда значи повеже, отприлике као власт и  криминалци, кликне и добије информацију на длану. Кликне и мења свет из столице, и то у пола четири ујутру.

          Ако дође до напретка у развоју кликтологије можда ће бити у ситуацији да кликне и промени фризуру, кликне и нађе се на Марсу, или некој од седамнаест милијарди планета сличној Земљи из галаксије Кумова слама, кликне и угради себи неколико микрочипова у сивој можданој маси. Цео напредни свет држи миша и кликће. Кликтоманија једино није стигла у

Азијске недођије и  Афричке слонојебине. Кликтолизација је процес који се шири светом брже од птичијег и свињског грипа заједно.

         -  Кликтолози свих земаља уједините се! Живео кликтолизам! - кликће мој мезимац.

        - Кад сам био твојих година ја нисам ни знао за компјутер! – кажем му. - Испред телевизора сам седао једино кад Југославија игра фудбал, или  кад друг Тито има нешто важно да саопшти. У то време јурио сам за сукњама, а сукње су носиле само жене!

          -  Ја водим виртуелну љубав! – каже.

          -  Може ли из те љубави да се роди дете, а да није виртуелно?!

          - Не може, али може вантелесном оплодњом, што је много боље!

         -  И то све уз помоћ миша и компјутера?!

         -  И то, и много шта још! - обавештава ме унук.

          - А може ли тај компјутер да поправи моје стање?! Мислим, да не остављам малу жуту кап као корпус деликти коришћења тоалета. Макар виртуелно.

          -  Не може! Рикнуо ти процесор и хард диск и меморија,  а тако застарели модели  се више не производе.

          Обрадова ме сазнање што сам постао музејска вредност...

                                                                                                    

                                                                                                      Љубомир Илић

PISCI KRATKIH PRIČA ZBIRKE "DALJINE" 2019

Milan Stanojević, diplomirani inženjer elektronike

Književna priznanja:

Prva nagrada na konkursu za kratku priču 2013. u okviru sajma knjiga u Pirotu

Pet objavljenih kratkih priča u zbirkama “Najlepša kratka priča Pirota”.

Objavljena priča februara 2019. u okviru konkursa za najlepšu kratku priču koji je prerastao u regionalni (Crna Gora, BIH, Hrvatska…)

Objavljena priča u okviru regionalnog konkursa “Zavrti točak”, mart 2019.

Ја сам Кристина Пантелић из Бровића код Обреновца. Имам деветнаест година и студент сам прве године српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. Бавим се писањем поезије и прозе и члан сам пројекта „Млади долазе” Удружења књижевника Србије.

 Vladimir Đorđević

Obajvljivao sam priče i pesme u Književnom časopisu KOVINE Vršac i u mnogim zbornicima, a 2018. godine mi je izašla iz štampe zbirka priča „Priče Milene Roh-Jakobson“ u izdanju Kulturnog centra Plandište.

 Ivana Vicai

  Diplomirala psihologiju na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Trenutno je na master studijama iz kliničke psihologije na matičnom fakultetu. Još u osnovnoj školi pokazala sklonost ka kreativnom pisanju osvojivši nagradu na književnom konkursu u Titelu. U srednjoj školi je dva puta učestvovala na Međunarodnom konkursu za najuspeliju priču Golubić (manifestacija „Veljkovi dani“ u Somboru), gde je prvi put osvojila treće mesto (priča „Ruke“), a drugi put pohvalu (priča „Tajna napuštene kuće“). Dobila je pohvalu i na Konkursu Cognitia libera u Beograu 2013. godine za esej iz filozofije pod nazivom „Postoje li granice saznanja?“. Pisala za onlajn blog magazin na temu predsedničkih izbora u Francuskoj 2017. godine (članak „EU i evro su preživeli. Emanuel Makron je novi stanar Jelisejske palate”). Učestvovala na nedavno održanom Klett-ovom Konkurs za neobjavljeni roman za mlade čitaoce od 11 do 14 godina sa romanom “Dvorište puno mašte”. 

 Zovem se Sava Grujić. Pisanjem se bavim od svoje 15 .godine. Do sada sam objavio : zbirku pesama ’’Iznad vremena’’ (1997), zbirku pesama  ’’Kao ovo ili kao ono’’ (2004), zbirku kratkih priča i eseja  ’’Trenutak preobražaja’’ (2013). Zastupljen sam u nekoliko zbornika poezije, a 2015.god  sa pesmom „Zid praznine“, zastupljen sam u zborniku „Mostovi svjetlosti“ Udruženja Književnika Sarajeva na 7. Međunarodnom susretu pisaca u Sarajevu. Pobednik sam festivivala na 5.Festivalu lepe reči u Titelu (FLERT 2015). Trenutno radim na svom prvom romanu ’’Urbane senke’’. Živim i radim u Kovinu.

Лазар Јановић, рођен 1995. године у Прибоју на Лиму. Живи и студира у Београду.

Поезију и прозу не пише да би га други разумели. Пише јер дубоко и искрено верује да

су оне со света, да животу дају сјај и позлату . Пише да би своје снове могао да држи у

рукама.