недеља, 12. јануар 2020.

Љубомир Илић, Афоризми

А   Ф   О   Р   И   З   М   И


Испуњавам услове за заштићеног сведока: не видим, не чујем, и ничега се
не сећам.
*  *  *
Лако подносим економске реформе. Седим и просим.
*  *  *
Ми смо еколошка држава. Пре 7 година засадили смо мало балвана,
а они се размножили па сад имамо цепаницу до цепанице.
*  *  *
Срби су прави ударници. Кад год могу ударе бригу на весеље.
*  *  *
Мајка Србија је многе одбила од сисе. Такви сада сисају весла.
*  *  *
Брдо је измештено на непознату локацију, али се лепо види да наша кола
иду низбрдо.
*  *  *
Откад нас је походио „милосрдни анђео“ ми нисмо пасивни. Напротив,
радиоактивни смо.
*  *  *
Богојављење је некада било једном годишње. Сада је, захваљујући ТВ каналима,
више пута дневно.
*  *  *
Зашто покојници увек гласају за кандидате владајуће партије?!
Обећавају им, ваљда, задушнице сваке суботе.
*  *  *
Слика о Србији је све боља и боља. То је, уствари, клиничка слика.
*  *  *
Да жртва не би назебла, употребљено је ватрено оружје.
*  *  *
Срби традиционално не поштују традицију.
Кад је на видело изашла гола истина, зажмурили смо пред њом.
*  *  *
У нашем војном наоружању почасно место заузима бела застава.
*  *  *
Власт нас је извела из ћорсокака. Сада смо на слепом колосеку.
*  *  *
Човек је једноћелијско биће. Кад је у самици.


Љубомир Илић