POBEDNICI NAŠEG KNJIŽEVNOG KONKURSA 2019

Đuro Kosanović je rođen 13. aprila 1978. godine u Obrenovcu. U poslednjih desetak godina je objavljivao kratke priče u raznovrsnim zbornicima i antologijama. Početkom 2019. godine mu izlazi knjiga iz oblasti savremene filozofije pod nazivom „Neoustrojstvo“. Trenutno bitiše, stvara i radi u Nemačkoj, u sivom gradiću kroz koji protiče reka Lana.Na našem konkursu pobedio je sa kratkom pričom "Vodanoj".

Četvrta godina studija na katedri za Opštu književnost, Filip Biočanin.

Zovem se Filip. Zvali su me svakako. Dobio sam ime po čuvenom književniku Filipu Rotu zahvaljujući tetki. Povezano s tim ili ne, pisanje i pesma su se uvek provlačili kroz moj život. Nalazili su me i kad sam odlazio i davao svoje vreme nečemu drugom.  

                            

Ipak, bilo dobro ili loše, teško ili dosadno, vraćao bih se olovkama.

Uvek sam hteo spasiti svet, ako ne od gladi, onda barem od tuge, jer uzalud sav organski karfiol ako se pojedeš iznutra.

Verujem da pesme i priče mogu popraviti (skoro) sve, kao što to može muzika i bilo šta drugo čemu se posvetimo s ljubavlju. Mislio sam, ako se posvetim onome što volim i to radim zato što želim da barem malo promenim nečiji dan, ostalo ću lako.

Na našem konkursu osvojio je drugo mesto sa kratkom pričom "Neuhranjenost".

http://www.srpskijezik.com/

ЉУБОМИР ИЛИЋ, МАЛА КРСНА, ДОБИТНИК ТРЕЋЕГ МЕСТА НА КОНКУРСУ ЗА КРАТКУ ПРИЧУ- 2019, СА ПРИЧОМ"САТ"

Упознајте нашег добитника треће награде, накнадно уведене, јер би био грех да господин Илић остане без награде. Жао ми је, такође и што многи од вас нисте награђени, али конкуренција је била јака, а награда мало. Сваког од вас учесника представићемо на нашим страницама, након издавања збирке "Даљине ". Читајте нас...

Т Р Е Ћ А    С Р Е Ћ А

            У банку је ушао младић обријане главе и кратко поткресане браде.

            - Добар дан, чуо сам да ова банка даје кредит са роком отплате од десет година. Интересује ме шта је потребно од документације.

            - Донесите потврду да сте у радном односу и донесите просек плате за последња три месеца. Ако имате отворен текући рачун у нашој банци камата ће бити мања 0,3%. – издекламова плавојка из кредитног одељења.

            - Чекај , брате, изгледа да се нисмо разумели. Ја не радим нигде, самим тим не примам плату, па логично немам ни текући рачун. За сада животарим од дедине пензије, а могао бих да живим и боље да од те пензије не живи и мој отац.

            - Господине, ви немате ни један услов за добијање кредита.

            - Ко каже?! Имам трудну жену, зашла је у девети месец. Могу да донесем потврду од изабраног гинеколога. А могу да донесем и потврду од кума да ће се  беба звати ТРЕЋА СРЕЋА.

            - Аха, ускоро добијате треће дете!

            - Грешиш, брате, ускоро добијамо прво дете, али ћемо га крстити Трећа Срећа. Самим тим држава ће нам исплаћивати десет година месечну надокнаду за треће дете. Планирали смо ми да следеће године добијемо и друго дете. За њега нам држава дође две године по десет хиљада месечно.

            - А прво дете?!

            - Ако бог да здравља добићемо и њега, али тек пошто Трећа Срећа напуни четири године. Тада ће је усвојити моја свастика, она је, знате, нероткиња, али ћемо жена и ја да примамо надокнаду, тако смо се погодили.

            - И докле мислите да наталитетујете?!

            - Док власт не повуче слоган РАЂАЈТЕ ДЕЦУ СА ВИШЕ ВОЉЕ, ЗА ДВЕ, НАЈДАЉЕ ТРИ ГОДИНЕ БИЋЕ НАМ БОЉЕ.

            - Господине, ми ипак немамо на основу чега да вам одобримо кредит.

            - Сестро, брате, госпђо, посестримо! Јел жена и ја ударнички радимо на наталитету?! Радимо. Јел држава нама за тај труд даје месечну надокнаду?! Даје. Јел та месечна надокнада може да подмири рату кредита?! Може. Молим лепо!

            - Не разумем зашто узимате кредит кад ћете сваког месеца добијати родитељски додатак?!

            - Да частим кума, да частим друштво, да частим фамилију, да обрадујем гинеколога, да захвалим бабици кад изнесе бебу, и да закитим трубаче кад се урољам. Није мала ствар добити треће дете пре првог...

                                                                                                 Љуба Илић

П  Р  И  В  Р  Ж  Е  Н  И        П  О  К  О  Ј  Н  И  К

            Јутрос, док смо испијали  кафу, кажем жени и сину:

            - Ако икада будем умро, умрећу из радозналости! Да видим како се живи у подземљу!

            - Тата, подземље није тамо, оно је овде, око нас, а ми смо само неми посматрачи! – каже ми син.

            - Ја сам негде прочитала да у случају суђења подземљу и неми посматрачи одговарају, као саучесници! – укључи се у расправу моја жена.

            - Баш ме брига! Ја ћу тада бити у царству небеском, а не у овој беди и немаштини.

            - У праву си, на оном свету је много боље него на овом! – поново узе реч жена.

            - Немаш доказа за ту тврдњу! – кажем јој.

            - Доказ је покојник. Једино он не плаче на сопственој сахрани. – појаснила је.

            - Е, зато ћу ја већ сутра да инвестирам у своју бољу будућност!

            Жена и син се погледаше.

            - Купићу гробно место! – обавестим их свечано.

            Жена је најпре преврнула очи као барена штука, а онда ми је предложила да одем код психијатра јер сам генетски прилично чарапосан, нарочито по мушкој линији.

            - Кад је твој чукундеда био луд као струја за Теслу се није ни знало, а прадеда ти се педерисао кад хомосексуалци нису ни постојали!

            Хдедох и ја да похвалим њено генетско порекло, али ме син предухитри.

            - Гробарину можеш да плаћаш једино преко мене мртвога! Ја сам одлучио да те кремирам! Много је јефтиније од тог твог пресмртног, а нарочито посмртног плаћања!

            - Нисам ја Ђордано Бруно,  а нисам ни буков балван! – побуним се.

            - Многи нису, па их опет спаљују! Цео напредни свет то ради!

            - Нећу међу напредне! Хоћу као сваки нормалан Србин да гласам и после смрти.

            - Гласај, ко ти брани...

            - А одакле да устанем ако нисам у гробу?! Из пепељаре, из тегле, или, не дај боже, из најлон кесе! Хоћу кад ми пошаљу позив да се одазовем достојанствено.

            - Откуд знаш да ће баш тебе да зову на гласање?!

            - Упамти синко, блажени Срби почивају у рају, грешни у паклу, а привржени у бирачком списку!

            - А ти си као привржен?!

            - Да нисам,  зар бих већ седам година мирно чекао да прођу две и по, највише три године.

                                                                                                  Љубомир  Илић

З Е О Л И Т Н А    Д И Ј Е Т А

            До пре неколико година био сам потпуно нормалан човек, што се тиче конзумирања хране. Онда ми је нешто „кврцнуло“, највероватније у мозгу, и ја сам почео ненормално да једем.

            Мој комшија Прежа, добровољни учесник рата из деведесетих, сматра да су за моју муку највећи кривци НАТО милосрдни анђели. Они су, каже, бацили бомбу са неким  микроорганизмима који код мене изазивају превелику глад. Предлаже да их тужим у Стразбур, међутим ја немам почетни капитал за тужбу. Све потрошим на храну.

            Кума Милодарка мисли да су се у мене уселиле неке нечастиве силе и да ми је једина помоћ баба Ранђијана, најпознатија врачара из влашког села Стрнђемн. Одем тамо, али баба Ранђијани су баш тада давали четрдесетодневни помен.

            Вратим се кући и наставим по старом.  Кад испразним лонце, шерпе и тигањ са шпорета, нападнем фрижидер, а онда освајам шпајз. Док моји гладују , као да су јасеновачки заточеници, ја трчим на контејнер. Тамо се увек нађе нешто за фруштук, колико да допуним танка и дебела црева, а богами и слепо црево.

            Укућани се држе за главу. Не знају како да ме обуздају и доведу у ред. Нарочито жена. Кад ме види да жваћем моментално јој скочи притисак и добије тахикардије.  Ја једем, а она у прединфарктном стању. Неколико пута је завршила у хитној помоћи.

            Наговорише ме да одем код нутриционисте.

            - Строга дијете! – обавести ме лепојка звана нутрициониста.

            - Шта не смем да једем?! – питам а црева ме одају да сам гладан, крче.

            - Треба да уносите кобалт, цинк, магнезијум, зеолит, гвожђе, протеине, омега 3 масне киселине, натријум, калцијум и све витамине! – издекламова и даде ми одштампано упутство за поступке код куће.

            - Извините, моја жена је пензионисани банкарски службеник! – дођем некако до речи.

            - А зашто је то важно?!

            - Зато што оброке од намирница које сте ми препоручили може да припреми једино нуклеарни физичар, или доктор хемијских наука. Моја жена би пре направила неутронску бомбу него да зготови паприкаш богат тим вашим микро и макро елементима.

            - Господине, најбитније је да избаците масти и угљене хидрате и да обавезно користите зеолит! Он чисти организам од слободних радикала који могу да нанесу велико зло...

            - Јел?! – изненадим се. – А ја се баш пре неки дан учланио...

            - Шта сте радили?!

            - Ма ништа!... Него, јел тај зеолит нека невладина организација?!

            - Зеолит је минерал. Код нас га највише има у околини Копаоника.

            Послушао сам савет прелепе нутриционисткиње.

- 2 -

 Најпре сам се исчланио, да немам никаквих додира ни са слободним ни са овим други радикалима. Сада, пре доручка, свакодневно глођем камен богат зеолитом. Донео ми течин сестрић са Копаоника. Жена је хтела да ми купи таблете, али ја сматрам да је камен органски и да ће ми више помоћи. Укус није лош, али је тврдоћа велика. Осећам да ми се разбежало и оно мало слободних радикала што су  се врзмали  по мојој подсвести.

И смршао сам прилично. Поломио сам зубе па не могу ништа да једем...

                                                                                                       Љубомир Илић

                                                          

            Љубомир Илић, рођен 1951. год. у Малој Крсни.

            Пише афоризме, сатиричне приче, хумореске и кратке приче.

            Објављивао у Јежу, Јежевом хумору, Политици, Вечерњим Новостиама, Нашем гласу, Меткосу, Смедеревској седмици, Смедеревском магазину, Српском гласу ( Аустралија ), Мађарсоу ( мађарска ), на програмима Радио – Београда, Радио – Смедерева, Радио – Пожаревца, као и у електронским сатиричним часописима Етна, Шипак и Носорог, и часопису Афирматор.

            Заступљен је у антологији Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури ( М. Вржина, 1998.), Књизи њихове срамоте ( Смедерево 1999.), антологији смедеревског афористичарског круга Ружа на титанику ( Радивоје Р. Дамњановић 2002.) и антологији Ко је ко у афоризму ( Ј. Буква 2015. ). Његови рукописи налазе се и у многобројним зборницима сатире и хумора.

            Објавио је три књиге афоризама: Проветравање празноглавља, Трн у оку и Ремонтовање мозга, као и три књиге сатирично -хумористичке прозе: Бато, погоди ме Нато, Слике из живота и Откачене приче.

            Више пута награђиван и похваљиван.

            Пензионисани је здравствени радник. Развлачи пензију, прескаче оброке, дрибла законе и прописе и пише за душу и остале унутрашње органе у Малој Крсни.

NEKI OD UČESNIKA NAŠEG KNJIŽEVNOG KONKURSA

Nakon izdavanja zbirke,priče naših učesnika biće povremeno objavljivane na ovom blogu i stranici Grčka i ja na fb. Ovo su samo neki od naših učesnika. Dajem vam samo nagoveštaj o ovim divnim, kvalitetnim ljudima koji vole književnost ...

Tijana Radulović je rođena u Podgorici februara 1994. Nakon i u toku studija na podgoričkom Fakultetu Političkih Nauka, radila je volonterski i profesionalno u brojnim medijskim kućama. Portal Tragom kao i radio stanice KRŠ i Antena M su, kaže, ostavile najviše traga. Trenutno radi na svojoj prvoj zbirci poezije „Ako može bez protagonista“.

  

Zovem se Mariana Kunbar, rođena sam u južnoj Srbiji a od 92. živim i radim u Izraelu.

Bavim se pisanjem još iz rane mladosti, pišem poeziju, prozu, eseje.

U časopisu ONA imam svoju rubriku pod naslovom od "Naš glas iz Jerusalima"

Do danas su mi izašle pet samostalne knjige od toga 4 poezije i jedan roman

1.Buđenje 2016, zbirka pesama, Galaksija , Niš

2. Pesme kao tragovi i ples 2016 zbirka pesama, Galaksija Niš

3. OLUJA (i povetarac) 2017, zbirka pesama , Nova Poetika

4. Šaka Mraka 2018, zbirka pesama , Banatski Kulturni Centar

5. Žena s dušom kameleona 2018,roman Banatski Kulturni Centar

Moje pesme I price objavljivane su u mnogim zbornicima i časopisima. 

Милан Тодоровић рођен је 13.4.1993. у Смедереву. Завршио је Правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду и до сада објавио једну збирку песама "Блуз на Дунаву". Добитник је песничке награде "Смедеревски Орфеј" 2015. године. Члан је аматерског позоришта "Креативни хаос" из Смедерева. Похађао креативни курс гитаре у класи фламенкисте Душана Поповића Липовца.  Живи, пише и ради у Смедереву.

Планира да једног дана купи чамац и настани се негде близу воде. 

                                                                             

Јелена Зеленовић, 1993.

Основне и мастер студије завршила на Одсеку за српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и прозу, приказе и сарадник је у неколико научних часописа. Тренутно и заувек чита и проучава књижевност за коју сматра да је највиши домен уметности и филозофске мисли.

RADMILA  PECIJA UROŠEVIĆ

Rođena, živi i radi u Beogradu. Magistar socioloških nauka, novinar, pesnik, pripovedač, dramaturg, socioterapeut. Objavila sedam knjiga od kojih: knjigu poezije "Čutanja vremena sedmog", knjige kratkih priča "Pozdravi nekog", "Bol za poneti" i "Vratite mi moje koze" i sociološku studiju "Bonton starenja ili demanti o starenju". Napisala dve pozorišne predstave, “Vratite mi moje koze” (2007.) i omnibus od pet priča "Izvinite, koliko imate godina"  koji je već nekoliko godina na repertoaru Pan teatra. Autor akreditovanog programa iz oblasti socijalne zaštite i to: volontiranja, socijalizacije i aktivacije pojedinaca i porodica. 

Zaposlena u opštini Zvezdara na poslovima socijalne zaštite. U slobodno vreme uređivala i vodila autorsku emisiju Za treće doba na kanalu Zdravlje TV.

Prevođena na engleski, italijanski i švedski. Za svoj rad dobila nekoliko nagrada i mnogo aplauza.

Огњен Станковић, рођен 1975. године у Лесковцу, ожењен, отац троје деце, свештеник СПЦ са службом у Нишу где живи од 1992. године. Пише одувек, од 2018. године учествује на конкурсима, на конкурсу Старопрамена за причу до 250 речи дели прво место са још двоје аутора, шесто место на конкурсу за збирку „Заврти точак 3“.

autor:

Milica Knežević

 Rođena je 19. decembra 1979. godine u Beogradu, gde je diplomirala na Filološkom fakultetu, na Katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. Na istoj katedri završila je i master studije. Živi i radi u Obrenovcu.

Objavila je kratke priče:

Jedan život u manje od 900 znakova, zbornik radova, Alma, Beograd, 2011.

Najkraće priče 2011, zbornik radova, Alma, Beograd, 2012.

O malim i velikim stvarima, zbornik radova, Alma, Beograd, 2012.

Hilandar, zbornik radovaAlma, Beograd, 2013.

Zvezdani kolodvor, književni časopis, broj 1, februar/mart 2015.

Priča  Noć krnjeg meseca osvojila je drugu nagradu na konkursu za kratku priču koji je organizovao Šamački Odbor Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ povodom održavanja „Šamačke kulturne jeseni“. Priča je objavljena na portalu Konkursi regiona.

          Branislav Banković (Smederevska Palanka, SFRJ,1970) je završio Bogoslovski fakultet u Beogradu. Piše prozu, eseje i putopise. Član je književne zajednice Jugoslavije.

          Priče su mu objavljene u periodici: Književne novine, Stremljenja, Zvezdani kolodvor, Šumadijske metafore, Bdenje, Avlija, Suština poetike, Koraci, Akt, Buktinja, Književne vertikale, Sizif,  kao i na mnogobrojnim portalima: Black Sheep, Hiperborea, Konkretno i dr.

          Zastupljen je u zbornicima kratkih priča: Kreativno pisanje, Kaži mi ko si, Miloš Crnjanski, Zmajjovanje, Laza Kostić, Kutija ljubavi, Umetnička sinergija, Pronađeni horizonti, Zavrti točak 3,  i dr.

          Objavio je do sada dva romana: Ničija budala (2015), Bolnica u mladoj varoši (2017).

          Za prozna dela više puta je nagrađivan: druga nagrada za kratku priču na konkursu  ’’Andra Gavrilović’’ (2016), prva nagrada za kratku priču na međunarodnom konkursu West Herzegowina Fest (2017), treća nagrada za kratku priču na konkursu Šumadijske metafore (2018), prva nagrada za kratku priču na konkursu Tragom Nastasijevića (2018).

          Živi i piše u Mladenovcu. 

 Рођен у Чачку 1993. Године. Завршио Правни факултет Универзитета у Београду. Тренуто ради у адвокатури. Хоби му је писање кратких прича, написао их је преко 60, али  ускоро завршава и роман. Нема ништа издато. Филип Бошковић.

http://www.srpskijezik.com/

REZULTATI KONKURSA ZA KRATKU PRIČU, 2019

Poštovani učesnici konkursa za kratku priču, sa zadovoljstvom vas obaveštavam da je žiri završio selekciju i vrednovanje radova i doneo sledeću odluku u vezi nagrada na konkursu:
*Prva nagrada konkursa(200€)-"Vodanoj",Đuro Kosanović,Obrenovac(1978).
*Druga nagrada konkursa(100€)-"Neuhranjenost", Filip Biočanin, Sjenica(1996).
*Treća nagrada(50€) "Sat", Ljubomir Ilić, Mala Krsna(1951).

Posebne pohvale sledećim autorima:

Kristina Pantelić,Obrenovac
Jadranka Vitas,Čačak
Božica Grujičić,Pljevlja
Jelena Zelenović,Petrovaradin
Vladimir Đorđević,Plandište
Ognjen Stanković,Leskovac
Radisav Rade Aničić,Nova Varoš
Pavle Grbović,Raška
Vladan Stevanović,Beograd
Aleksandra Matić,Bratunac





Kratke priče svih autora koji  su prošli selekciju radova biće štampane u zbirci kratkih priča "Daljine", do kraja meseca jula. Cilj nam je bio promocija i podrška novih i i starih autora koji intenzivno pišu i objavljuju na društvenim mrežama.
U zbirci će se naći ukupno 67 autora sa svojim radovima. Spisak autora mozete pogledati ovde, kao i na fb stranici "Grčka i ja"i blogu "Konkursi regiona". Datum promocije zbirke biće naknadno objavljen na ovom blogu. Takođe, svi učesnici biće obavešteni o datumu putem e-maila. Još jednom se zahvaljujemo na učešću i podršci koju ste pružili vašim radovima. Svi učesnici dobiće svoj primerak zbirke.
Spisak autora čije će kratke priče biti štampane u zbirci "Daljine" je sledeći:

1.Kristina Pantelić,Obrenovac(2000)

2.Marijana Jovanović,Novi Sad(1960)
3.Jadranka Vitas,Čačak(1971)
4.Nataša Vraneš, Bački Brestovac(1992)
5.Lazar Janović,Priboj(1995)
6.Božica Grujičić,Pljevlja(1998)
7.Jelena Zelenović,Novi Sad(1993)
8.Jovan Dimirtijević,Grdelica(1961)
9.Siniša Mitrić,Sarajevo(1969)
10.Đuro Kosanović,Obrenovac(1978)
11.Valentina Mijović,Novi Beograd(1965)
12.Filip Biočanin,Sjenica(1996)
13.Ljubomir Ilić,Mala Krsna(1951)
14.Vladimir Đorđević,Plandište(1947)
15.Nataša Popović,Šabac(1999)
16.Ognjen Stanković,Niš(1975)
17.Pavle Grbović,Raška(1996)
18.Ivana Zajić,Kruševac(1979)
19.Filip Bošković,Čačak(1993)
20.Vladan Stevanović,Beograd(1967)
21.Milana Kišin,Gradiška(1980)
22.Milan Stanojević,Pirot(1966)23.Nina Pavlović, Beograd(1996)
23.Andrea Bauk,Rijeka(1985)
24.Branko M.Jovanović,Novi Sad(1960)
25.Milosav Vlajić,Kovačevac(1950)
26.Ivana Vicai,Sombor(1994)
27.Aleksandra Matić,Bratunac(1975)
28.Protojerej-Stavrofor Nenad V.Andrić,Valjevo(1976)
29.Ljiljana Alavanja Karaklajić,Grabovac kod Obrenovca(1967)
30.Radmila Pecija Urošević,Beograd(1959)
31.Milica Knežević,Obrenovac(1979)
32.Mirza Mehagić, Cazin(1986)
33.Milan Todorović,Smederevo(1993)
34.Tijana Radulović,Podgorica(1994)
35.Radisav Rade Aničić, Nova Varoš(1982)
36.Aleksandar Stojanović,Leskovac(1994)
37.Aleksandar Janićijević,Kragujevac(1997)
38.Željka Bašanović Marković,Beograd(1973)
39.Vanja Popović,Srpski Miletić(1997)
40.Kristina Kikoš, Orešac kod Vršca(2002)
41.Branislav Banković,Smederevska Palanka(1970)
42.Miodrag Joksimović,Beograd(1950)
43.Milana Beleuc,Zrenjanin(2002)
44.Željko Ivanji,Beograd(1970)
45.Mariana Kunbar,Izrael(1969)
46.Helena Himel,(1989)
47.Dragan Savić,Bečej(1958)
48.Zlatibor Radovanović,Beli Potok ,Avala
49.Dragica Križanac,Amsterdam(1957)
50.Željko Milović, Bar(1968)
51. Milana Tadić,Pančevo(1983)
52.Aleksandra Jovanović,Vranje(1996)
53.Vera Rajković Vasiljević,Užice(1957)
54.Ljiljana Mikan,Zrenjanin(1989)
55.Vladan Babić,Beograd(1972)
56.Aleksandar Pavlović,Bečej(1957)
57.Uroš Papeš,Beograd(1989)
58.Miljana Nikolov,Grčka,Volos(1979)
59.Dragica Spasojević,Kruševac(1953)
60.Dragana Vuković,Beograd(1980)
61.Sava Grujić, Kovin(1979)
62.Samra Kandić, Plav,Crna Gora(2002)
63.Nikolija Jović,Gnjilane(1997)
64.Ana Vušović Marković,Novi Beograd(1984)
65.Nikola Jeremijas,Niš(1997)
66.Branko Aleksić
67.Aleksandra Mišić




Još jednom se zahvaljujemo svim učesnicima konkursa, kojih je bilo preko 150.
Profesor grčkog jezika i književnosti i organizator konkursa Sanja Ristiċ.
Profesor srpskog jezika i književnosti Slavica Simić.
Lektor Vladimir Simić.

http://www.srpskijezik.com/

Igor Kotarski, grafički dizajn.

Štampa Presing Izdavaštvo