Фајронт у Сарајеву

Ми смо Балканци неправедан народ. Увек били и остали. Такође једна од карактеристика наших људи је да своје пљујемо, туђе нећемо. И то је лепо Неле баш и описао у неким деловима своје аутобиографије, па мислим и да се није изненадио мору погрдних критика ове књиге. Још кад додамо да су међу њима и критике браће по рату Хрвата и Бошњака, можете замислити какаве пакости су ту написане под окриљем критике књижевности. Јако стидљиво додуше испљуваше свог Нелета, могло је и горе. Али све те критике углавном завршавају са ...али ипак вреди прочитати, или са ...није лоше за читање...па тако одају да ипак имају осећања али и осећај за добру књигу. Ја сам лично после Солунске мислила да лепше књиге нема. Док нисам узела Фајронт. А Фајронт сам после првог пасуса решила да читам реч по реч, пар реченица на дан, не би ли је што дуже читала. Да је никада не нестане, да се протегне на што дуже, да имам дозу лепоте свакога дана. Ову књигу никада нисам желела да престанем да читам. И Солунска је таква била па сам је читала скоро без даха. Тако успела сам да је развучем на скоро цело лето, а све се мислила а шта ћу после кад прочитам и другу Солунску. Очигледно Неле мора написати још свашта. По мени је писање управо његов највећи таленат.