К Р Е
Д И Т
Прохтеви
моје супруге одувек су били велики:
- Мили, купи плац! Не мислиш, ваљда,
да целог живота останемо у овој бетонској џунгли.
Ја одем у банку, задужим се до гуше
и купим плац – на кредит, наравно.
- Сазидај викендицу, мили! Што да
други буду бољи од нас!
Финансијску конструкцију за
викендицу затворио је мој таст. Продао је два хектара плодне моравске земље,
дао учешће банци и подигао кредит, јер сам ја био кредитно неспособан због
плаца.
- Једино ти возиш ову крнтију од аутомобила!
– звоцала је изабраница мог живота. – Купи нови ауто!
Најпре подигнем рефинансирајући
кредит и отплатим плац, а за преостале паре купим лимузину. Ту се закопам
начисто, кредитно мислим.
Ваљда сам јој испунио све жеље,
помислим и почнем да тренирам растезање плате. По угледу на неке наше врхунске
спортисте оставим пушење, престанем да идем у кафану и кладионицу, и бацим се
на најстрожу дијету: нисам доручковао и вечерао, само сам ручао... То што сам
успео као спортиста највише заслуга има моја жена, као шеф стручног штаба, мада
се као саветник доказала и моја ташта.
- Појачај тренинг, мили! Ускоро нас
очекује кречење стана, регистрација аута, а и теписи су дотрајали! – рече
једнога дана Жозе Мурињо мог живота.
Тада сам оборио светски рекорд у штедњи
и кредитном задуживању.
- Мили, хоћу сина!
- За то нам не треба кредит! –
побуних се , уплашен за свој статус по том питању.
- Знам, али ја хоћу да наше дете
буде као Кинез, сићушно и жућкасто. Замисли нашег синчића са косим очима и
белим зубићима. Свет би се шокирао, зар не?!
Сложих се да би смо шокирали свет,
али како?! Колико знам, по закону природе, од белих родитеља рађају се бела
деца.
- И у том закону има рупа, драги
мој. Данас је једино психотерапија свемогућа. Она обара све законе и хипотезе.
Почнем да одлазим на свакодневне
психотерапијске сеансе. Из дана у дан био сам све више убеђен да могу постати
отац жутог детета. С тим убеђењем дочекао сам и вест из породилишта:
- Добили сте сина! Честитамо!
- Је ли жут?! – питао сам усхићено.
- Јесте! – рече бабица и спусти
слушалицу.
- Сине мој, једино сам тебе добио
без кредита!
По граду се, додуше, прича свашта...
Испада да сам сина, ипак, добио на КРЕДИТ! Али не обичан, него инострани...
Љубомир Илић
