Miodrag Joksimović, OGREBANO

Umjetnost deli sudbinu kulture. Tako umetnost i sve najličnije njeno, promene, pravci, stilovi i svi drugi njeni ukusi, imaju s multikulturalnom supstancom neraskidivu povezanost.

Moderna se kao misao i ideja javlja ko zna kada, gde i od koga. Ona je proces. Moderna je kulturni nivo – dostignuće. Ona nije smišljana, niti je proizvedena, još manje slučajnost, ona nije dokolica i kraćenje vremena, ona nije improvizacija. Ona je zakonitost, ona je zakonomernost. Ona je, jednostavno rečeno, morala nastati.

U nastajanju MODERNE u umetnosti presudnu ulogu ima opšti nivo kulture u vremenu kada ona nastaje i narastao čovek. Korelat, čovek- jedini i sveobuhvatni njen uzrok, i narastao čovek, njen najrafiniraniji i najsofisticiraniji sled, delaju neraskidivo. Zato je fatalna mogućnost uticaja, posebno, filosofije, kao i prirodnih nauka.

Ona i nastaje u prirodnim nakukama, filozofiji, psihologiji. One je porađaju.

Evoluiraloj evropskoj i svetskoj misli ka Moderni, nemerljiv i presudan doprinos daje fundamentalna nauka.

Albert Ajnštajn relativizuje važnost euklidske geometrije i Njutnove klasične fizike proglašavajući ih samo posebnim slučajem jedne drugačije istine. Prostor i vreme nisu apsolutni – višedimenuzionalnost – zakrivljenost prostora i vremena - Opšta i Specijalna teorija relativiteta... Tvrdi se «nemoguće», da o jednom događaju, postoje dve potpuno oprečne i mada isključive, ipak istine (da je neko kretanje istovremeno i pravolinijsko i krivolinijsko). Ajnštajn nerelativizuje utisak o istini već samu istinu.

Tu su i Ernest Raderford i Nils Bor. Ruši se mit o kultu nedeljivosti ATOMA. Ušavši u njegovu strukturu, velikani upozoravaju da nema večno važećih istina, niti apsolutne nevinosti, kao i Plankova Kvantna teorija fizike, koja kao «najzanesenija fantazija», tvrdi da nešto može istovremeno da postoji i nepostoji - kvant, da je ta čestica na prelazu iz nepostojanja u postojanje ; viši stepen u hijerarhiju nemogućeg je prelazak energije u materiju i obratno.

U filozofiji: ... Niče, Hajdeger, Špengler ... U psihologiji: Frojd, Jung, Vajninger, From, Kaneti...

Psihoanaliza sondira najtajanstvenije i najmračnije prostore podsvesnog, tvrdivši da on, ma kako nedostupan i nevidljiv, u potpunosti određuje vidljivi univerzum svesnog. Frojd, na dalje, primerava i legalizuje san čoveku, dajući mu važnost jave.

Gogen kaže da mu ne pada na pamet da satima crta nečiji portret jer je izmišljena fotografija i foto-aparat koji sa mnogo većom tačnošću u deliću vremna portretišu. To je tlo na kome se rađa misao da tačnost i nije istina. Tu se otvara prostor za sve ono što zovemo modernom u umetnosti. Moderna je najdemokratiskiji nivo u umetnosti. Ona je to u svim aspektima svoje pojavnosti. Mišljenja i estetike su dozvoljeni do različitosti, što predstavlja bogatstvo i definiciju njenog demokratskog kvaliteta.

Ova znanja i ovakva svetska misao, ohrabruju i ubrzavaju misao. Uspostavljaju nov kvalitet. Posledica je preporod ne samo u nauci već i u umetnosti.

Umetnost, ka svojoj autonomiji, hoće dalje od utiska, od uzroka. Ispituje, koliko daleko se može otići zanemarujući dotadašnja pravila i navike, i ima li granice promenama, do kojih nešto opstaje kao umetnost. «Drsko i bezbožno» se traži potvrda da umetnost postoji po sebi. Ovo je tlo koje porađa Modernu. Moderna je duhovni akt nastao određenim nivoom kulture.

Neki teoretičari prave podelu 20. vek na modernizam i postmodernizam, dok ih drugi smatraju samo segmentima istog perioda.