Добитник 3. награде на нашем конкурсу за кратку причу, господин Љубомир Илић, добио је и 3. награду за афоризме и на овогодишњем такмичењу "Чивијада" у Шапцу!
И З А Б Р А Н А
Д О К Т О Р К А
Тек пре неколико дана сам сазнао да се мојој жени
никада није остварио животни сан. Желела је да буде докторка, да лечи и помаже
људима, а цео радни век је провела међу папирима, фасциклама и регистраторима.
- Није лако радити са људима, нарочито болесним!! –
кажем јој.
- Ајде да ти данас будеш мој пацијент, а ја твоја
изабрана докторка! – предложила је.
Шта ћу, пристанем.
Изађем у ходник и чекам да ме прозове. Минути се
отегли, а „докторка“ се не оглашава из дневне собе, која је за ову прилику била
„ординација“. После пола сата покуцам и отворим врата.
- Не улазите без позива! – обрецну се.
Поново цупкам пред вратима. У једном тренутку ме изда
стрпљење па грунем у „ординацију“.
- Извините, докторка...
- Напоље! Зар не видите да имам голу жену на отоману!
Лаже. Каква гола жена, разговара мобилним телефоном са
сестром. Срећа њена што сам пацијент, иначе свашта бих јој рекао.
Наставим дреждање пред вратима. Дође моја ташта из
преподневне шетње.
- Што стојиш ту?!
Потанко јој објасним о чему се ради. Она се прекрсти.
- Замоли је да ме прозове! – кажем јој док је улазила
у дневну собу.
Неки минут касније ташта отвори врата.
- Докторка сада иде на конзилијум код комшинице
Мисирке! Прегледаће те кад се врати.
-Еј, до м... – оте ми се док су пролазиле поред мене.
Тај конзилијум је иначе свакодневна појава. То је
двосатно кафенисање уз обавезно оговарање знаних и незнаних. Тако је било и
овога пута.
- Уђите! – рекла ми је кад се вратила.
Хвала богу, помислим и уђем.
- Шта вас боли?!
- Све! – одговорим. – Руке, ноге, стомак, леђа ,глава.
Боли ме и коса, и нокти, а уши су ми утрнуле.
- Ух, ух, ух, вама је потребан детаљан преглед, а то
могу да вам закажем тек за шест месеци!
- Молим!...
- Сви термини су ми попуњени.
- Онда морам да платим приватно! – кажем и ухватим се
за браву.
- Даћу ти ја приватно, врати се овамо! – рече и поче
да раскопчава блузу.
Видим шта ми се спрема. Ако преживим, причаћу.
- Извините, докторка, раскомотите се ви, враћам се
брзо!
Отрчим у апотеку и купим Афричку шљиву, да частим
докторку а уједно и себи мало припомогнем...
Љубомир Илић
"Ovim povodom u Kulturnom centru predstavljena je knjiga Stane Munjić „Pola veka smeha“, gde je na jednom mestu sakupljeno sve o Čivijadi. Počelo je burne 1968. godine kada je grupa entuzijasta iz Doma omladine organizovala ovu manifestaciju, a prvi predsednik Čivijaške republike bio je profesor Mile Stanković, rođeni Šapčanin.
Kasnije su birani na ovu funkciju: Branko Ćopić, Mija Aleksić, Nela Eržišnik, ali ne zadugo stigle su packe iz prestonice. Zabranjen je list „Čivija“ zbog antisocijalističkih poruka, a tadašnjem predsedniku opštine Šabac sugerisano je da podnese ostavku. Usledila i zabrana Čivijade 1972. godine. Tek 1990. „Čivijada“ je obnovljena, a za predsednika je izabran Dušan Kovačević. Do sada su se na ovom mestu uglavnom smenjivali glumci, književnici, novinari, karikaturisti, a bilo je i konobara.
U prepunoj sali Kulturnog centra, što je prijatno osveženje, jer su večeri humora održavane mahom sa manjim brojem posetilaca, proglašeni su i pobednici na ovogodišnjem konkursu za Čivijadu. Bilo je veće interesovanje nego prošle godine, poslato je nekoliko hiljada aforizama, nekoliko stotina satiričnih priča i nekoliko desetina karikatura.
Za aforizme nagrađen je Ninus Nestorović iz Novog Sada, drugu nagradu dele Vasil Tolevski, Skoplje, i Miladin Berić, Banjaluka, dok je treća nagrada pripala LJubomiru Iliću iz Male Krsne i Milivoju Joziću iz Beograda. Za satiričnu priču nagrađen je Tomislav Drvar, Sombor, a drugu nagradu dele: Ekrem Macić, Konjic, i Milko Stojković, Smederevska Palanka. Treća nagrada pripala je Aleksandri Filipović, Pančevo i Šapčaninu Dragomiru Đurđeviću. Za karikaturu nagrađena je Šapčanka Milena Jovanović, druga nagrada pripala je Zoranu Mihailoviću, Beograd, i treća Saši Dimitrijeviću iz Niša."
Нема коментара:
Постави коментар