Попут приче..
Не кривите га, само му се захвалите..
Једно јутро се нећу пробудити од туге
и бола. Нећете више угледати плаве очи које сте некад гледали. Захвалите се њему,
ономе ко ће бити заслужан за то јутро. Не кривите га, само му се захвалите. Прочитат
ћете ово када будем отишла тамо гдје нема њега. Сузе ће ми зауставити ритам срца,
душа ће ми распадати од патње. Не кривите га, само му се захвалите. Пишем вам док
руке дрхте, док сузе квасе папир. Зашто сам баш ја ово заслужила? Зашто? Зашто толике
непроспаване ноћи? То јутро ће брзо доћи, а ви, моји најмилији, немојте плакати,
немојте бити тужни. Будите захвални њему и драгом Алаху што ме је узео себи.
Узео ме себи и спречио даљи живот, живот који ми је он уништио. Његова појава је
урадила своје. Завољела сам погрешног момка, погрешну особу. Да сам наставила свој
живот, исто би било. Он би се оженио, имао би породицу. А знаш, мајко и оче, ја
то не бих могла поднијети, гледајући њега са другом. Само сам желела отићи на бољи
свијет гдје нећу ништа видјети, нити знати, нити чути. Немојте бити тужни због мене,
ја када одем, бит ћу срећна, будите и ви. Поред мене имате још двоје дјеце,
пред којима је живот. Драга мајко, желим да ми чуваш сестру да не иде оним путем
којим сам ја ишла. Да не пати као њена сестра, да не моли Алаха свако вече да када
склопи очи више их не отвори. Послије мене желим свима да вам видим осмијех на лицу,
желим да одмах пођем у заборав, као да ме никад било није. Волим Вас и не кривите
њега, само му се захвалите..
Кандић Самра
Нема коментара:
Постави коментар