Sveti Djordje

Kaze moj tata,kada je bio bas mali ,da se grdno razboleo.Druga vremena,nije bilo ni tople vode dok ne zagrejes u serpi.Okupali ga ,kaze u malo hladnijoj vodi i dobije neku upalu,ko zna ,udari upala na glavu .Nosili ga ,kaze otac-moj deda i dedin brat na rukama a sve peske u Beograd u bolnicu.Dete se ostavi samo na lecenju. Sasvim drukcija vremena. Kakvu je muku imala moja baba ,da doceka da vidi dete ,da ne zna sta li je s njim,da ne moze ni da ga vidi. Vratili ga kad je ozdravio.Tada je kaze u bunilu i uz temperaturu, sanjao nekog cika Mosu na belom konju .I taj konj mu je neki dobar znak uvek ostao. Moj sin danas ima cetiri godine. Od te cetiri pola je proveo u bolnici.Duga lecenja,puno neizvesnosti,previse prica o zivotu u opasnosti. Sto puta je za dlaku spasen. Kao neka izopacena igra u kojoj su mu stalno postavljane zamke opasne po zivot. Pred spavanje,kao i svako vece sinoc su deca rekla Oce nas ,a ja mu sapnula pred san da te cuva Bogorodica i Hristos. A on rece cuva me i onaj Sveti vitez na belom konju...