Kolac od oraha sa pudingom i cokoladnim prelivom

Ovaj recept sam pronasla na sajtu ΤΟ ΠΟΝΤΙΚΙ (http://www.topontiki.gr/article/148877/karydopita-me-krema-kai-glaso-sokolatas) ,i jedan je od najukusnijih orijentalnih,ili sredozemnih slatkih zadovoljstava koje sam pravila do sada.Spada u one poslastice,koje se prelivaju sirupom od secera i vode,tacnije na grckom zovu se σιροπιαστα .Moja verzija izostavlja neke ,po meni prejake zacine koje moja deca ne vole .U ovoj light verziji je jako primamljiv deci,a to znam iz iskustva.Pravila sam dva ovakva kolaca za odeljenje moje cerke ,i za tren su nestali.Ono sto je ostalo,pojeo je direktor .Meni je najbitnije da ako vec jedemo nesto slatko ,da to sadrzi sve ono sto moja deca inace ne vole da jedu ,a ovako zamaskirano im se dopada,na primer orasi. Umesto secera ,koji treba naravno da je braon,mozete i samleti urme ,kao zamenu za prazne kalorije secera. Za koru je potrebno umutiti pet belanaca , pet zumanaca ,jednu solju veliku secera,jednu solju mlevenih prezli,jednu ipo solju mlevenih oraha,jednu kasicicu cimeta ,dve praska za pecivo .To se pece na niskoj temperaturi oko 180 stepeni oko deset minuta. U isto vreme skuvajte dve solje vode sa dve solje braon secera ,jednom kasikom limuna i tri konjaka.Kada se ohladi preliva se kora polagano ,kasikom.Kora je takodje prohladjena.Za fil je potrebno napraviti puding od vanile malo gusce ,a ja u njega ubacim i dve kasike maslaca.Kada je prohladjen prelije se preko kore. Bitno je da koru pecete u manjem plehu ili vatrostalnoj posudi i ne vadite je vec direktno u tu posudu dodajete sve ostale slojeve da bi poslastica imala lep oblik. Preko pudinga prelijte istopljenu crnu cokoladu u dve kasike maslaca ,a mozete dodati i kasiku meda. Iskreno ,tajna uspeha svakog recepta su kvalitetni sastojci ,pa se potrudite da nadjete najbolje. Ja sam otkrila jedan market koji prodaje na veliko ,veliki puding,velike cokolade i slicno za profesionalne potrebe za restorane ,taverne i slicno i njihov kvalitet je neverovatan!Ti proizvodi nemaju nikakve veze sa ovim koje kupujemo u obicnim marketima ,za nas obicne ljude.Zove se Metro i u njemu kupujete ako imate neku radnju ,kiosk,restoran i slicno ,a cene su za ta dzinovska pakovanja fantasticne.

Sveti Djordje

Kaze moj tata,kada je bio bas mali ,da se grdno razboleo.Druga vremena,nije bilo ni tople vode dok ne zagrejes u serpi.Okupali ga ,kaze u malo hladnijoj vodi i dobije neku upalu,ko zna ,udari upala na glavu .Nosili ga ,kaze otac-moj deda i dedin brat na rukama a sve peske u Beograd u bolnicu.Dete se ostavi samo na lecenju. Sasvim drukcija vremena. Kakvu je muku imala moja baba ,da doceka da vidi dete ,da ne zna sta li je s njim,da ne moze ni da ga vidi. Vratili ga kad je ozdravio.Tada je kaze u bunilu i uz temperaturu, sanjao nekog cika Mosu na belom konju .I taj konj mu je neki dobar znak uvek ostao. Moj sin danas ima cetiri godine. Od te cetiri pola je proveo u bolnici.Duga lecenja,puno neizvesnosti,previse prica o zivotu u opasnosti. Sto puta je za dlaku spasen. Kao neka izopacena igra u kojoj su mu stalno postavljane zamke opasne po zivot. Pred spavanje,kao i svako vece sinoc su deca rekla Oce nas ,a ja mu sapnula pred san da te cuva Bogorodica i Hristos. A on rece cuva me i onaj Sveti vitez na belom konju...

ΑΙΛΑΝΘΟΣ

Άιλανθος ili αείλανθος je redak naziv za jedno tako uobicajeno drvo ,cije je rodno mesto Azija,koje uspeva I u Grckoj u koju je stiglo u vreme Otona.Njegov botanicki naziv je Ailanthus altissima, od ailanto ili aylanto ,reci indonezijskog porekla koja znaci “nebesko drvo”.Pisanje ailanthus /αίλανθος je pogresno prilagodjeavanje reci άνθος ,a pisanje αείλανθος reci αεί .Cudno,ali novoji recnici nemaju ovu rec. Njegov narodni naziv je βρομοκαρυδια (kiseljak,kiselo drvo),jer je zaista neprijatnog mirisa.U svom clanku ,1946.Κ.Καρθαιος je priznao da” ako neko pozeli da ovekoveci rec u knjizevnom delu njegovim narodnim nazivom ,nacice se u teskoj situaciji.A u botanici ga nazivamo veoma lepim imenom αιλανθος ".Odisej Elitis je rec ovekovecio u «Ρω του έρωτα”»:»Φθινόπωρο και πάλι μου γυρίζει ο νους /στην ξύλινη παράγκα με τους αιλανθους.» Αιλανθος se brzo razvija I doseze visinu I do 20 metara ,pa je rado biran za posumljavanje.Drvo je osvajac svoje teritorije,odnosno iskorenjuje domace vrste.Neki ,preterujuci verovatno,pisu da ce za 50 godina Grcka biti jedna nepregledna suma kiseljaka!

Riblja corba

U Grckoj se corba od ribe pravi uglavnom sa povrcem ,tako da se na kraju prelije sokom od limuna ,a riba se sluzi pored supe a ne u njoj.Posto je riblju corbu teze napraviti ,potrebno je vreme koje ja ,najcesce nemam ,ovo jelo pravim na srpsko-grcki nacin . Jako je brzo ,pogotovo ako koristite ribe koje nemaju puno kostiju. Riba se sama skuva u ne previse vode,procedi i ocisti od kostiju ,a voda se sacuva. U drugoj posudi proprzi se luk ,beli luk,sargarepa,persun i bilo koja druga zelen ,nalije se vodom u kojoj je kuvana riba ,prokuva se 15 minuta a zatim se preko toga stavi riba i sve to prelije smesom zacina koji su -lovorov list,biber,so ,vegeta ,malo brasna i aleve paprike .Umesto aleve moze se ubaciti paradajz rendani ili pire .

АΓΚΛΙΑ

Αγκλιά je posuda pomocu koje pretacemo ili presipamo vodu ili neku drugu tecnost iz jedne posude u drugu,bukvalno αγκλιά je na pola presecena ,osusena natega koja je ranije koriscena kao obicna pretakaca,npr za vino ili neko drugo pice ,posledicno αγκλιά je i kolicina tecnosti koja se pretace.Rec ima poreklo od starogrcke reci αντλία > αντλιά > αγκλιά sa koje je akcenat sa i presao na a ,a zatim rec postala αγκλιά .Postoji i glagol αγκλώ - presipati koji se koristio skoro u celoj Grckoj nekada . U jednoj narodnoj pesmi,cerka izvlaci vodu sa bunara ,i u jednoj od verzija «σαράντ αγκλιές ανέσυρε και δεν ανατρανίζει [δεν σηκώνει τα μάτια]».U jednom novijem romanu (Ελένη Τσαμαδού, Ο χορός των μυστικών) postoji sledece : «ξεκουμπωσε το πουκαμισάκι της, πήρε λιγουλάκι νερό με την αγκλιά και έβρεξε το πρόσωπο και το λαιμό της» .U podtekstu stoji objasnjenje da suvu tikvu -otvore da lici na veliku kutlacu da bi zahvatali vodu iz kofe. Sasvim prirodno je bilo da se i sama vodena tikva nazove αγκλιά ,cak i kada se ne koristi presecena na dva dela.U secanjima citao sam da su deca ucila plivanje uz pomoc jednog para natega -resenje vise ekolosko od plasticnih misica koje danas imamo.

Prevedeno iz" Λεξεις που χανονται" ,Νικος Σαραντακος.

Αβοκατος

Ο δικηγορος. Advokat. Takodje- αβουκάτος. Koristi se i kao prezime. Rec ne postoji u danasnjim recnicima, ni u recniku Dimitrakosa, osim kod Papirosa. Pozajmica je iz italijanskog avvocato, koja ima isto znacenje, a koja potice iz latinskog advocare. Rec je usla u grcki jezik za vreme Frankokratije (prvi put se pojavljuje u "Χρονικον του Μορεως") i njena upotreba nije bila ogranicena na Eptanisa i Krit, vec je postala svegrcka - i na Pondu je je αβουκάτος, ali od turskog (avukat). Posto se radi o "institucijskoj" reci, lako je zamenjena recju δικηγορος, posto je osnovana novogrcka drzava i kada su krenuli da funkcionisu sudovi. Danas se koristi retko i najcesce ironicno. Kada se Makrijanis zali da su se za vreme Otona proterivanjem boraca "θησαυρισαν οι κριταί μας και οι αβοκάτοι μας " koristio je rec koja je jos bila u upotrebi. Ali kada Palamas 1909 u "Σατιρικά γυμνάσματα" pise: "οικοπεδοφαγάδες,αβοκάτοι,κομματάρχηδες και κοτσαμπάσηδες" koristi namerno ovaj zastareli termin koji ima strano poreklo, u smislu ponizavanja. Ako se rec skoro sasvim zaboravila, poslednjih godina pojavila se rec αβοκαντο, meksicki plod. Radi se o narodnoj etimologiji, odnosno na asteckom jeziku je to bila rec ahuakatl, na meksickom spanskom aguacate, i pogresno je prevedena na katalonski kao avogado (advokat) i na engleski avocado. Prevedeno iz "Λεξεις που χανονται" Νικος Σαραντακος.

Αβαγιανος

Prilici da krenemo u setnju kroz bastu retkih reci sa jednim cvetom! Αβαγιανός je divlja lavanda, aromaticna biljka sa plavim cvetovima. Potice od βάγια koja redom proizilazi od starogrckog Βαις, reci koptskog porekla;od iste reci potice i rec βαγια. Rec αβαγιανός koristi se uglavnom na ostrvu Lezvos, ali i u knjizevnosti. Samo monumentalno izdanje grcko-engleskog recnika autora Georgakas, od kojeg je izdato samo slovo A, sadrzi ovu rec. Takodje je i prezime. Posto divlja lavanda cveta oko Uskrsa, jedan je od najvaznijeg cveca Uskrsnjeg ukrasavanja, narocito Plastanice:« Ύστερα ερχόταν το κουβούκλιο από τον Επιτάφιο, χαμένο κάτω από τις βιόλες και τους αβαγιανούς« (Μυριβηλης, Ο Βασιλης ο Αρβανιτης), ili « Η δάφνη, η μυρσίνη, ο βασιλικός, το δενδρολίβανο, ο αβαγιανός και ρίγανη « .I kod P.Krineosa : «ν αποθέσει στα πόδια της Θεοτόκου ένα μάτσο από αβαγιανό και θυμάρι»-kako izdrzati toliko predivnog mirisa? Prevedeno iz-" Λεξεις που χανονται", Νικος Σαραντακος

Svako ima svog Gorana

Bilo je jos uvek lepo vreme, iako se leto zavrsilo. Nosila sam neke sarene ciganjske duge suknje, isla bosa po dvoristu, nbrala  sitno cvece koje je nicalo samo po ivicama staza, skoro iz rupa u betonu. Celo leto jeli bi lubenice za drvenim stolom ispred kuce,  ispod lipe. Lubenice je prodavao Ciganin sa konjskim kolima. Dok bi dobili odobrenje od dede da kupimo jednu, kola bi vec stigla do deda Spadzine kapije, tri kuce dalje, a mi trk za njima. Celo leto provodio je kod nas u selu Sasa, moj brat, godinu dana stariji od mene, gradsko dete koje se pretvaralo u seosko cim bi stiglo kod nas. Peli smo se na seno, skakali sa sena, pravili nevidljive ali i one prave kolibe dole u njivi, borili se protiv Nese, naseg daljeg brata koji je takodje leti bio u selu, u dvoristu prekoputa. Omiljena zabava nam je bila da se vrtimo u fotelji na spratu u sobi u kojoj se slavio Sveti Jovan. Predvece bi se igrali zmurke na ulici sa ostalom decurlijom iz komsiluka. Svi nasi babe i dede, mame i tate, komsije, komsinice sedeli su svako vece od sest sati na klupicama koje je svako dvoriste imalo ispred, na trotoaru. Prosla sam od tada pola sveta a takav obicaj da svako ima klupu ispred dvorista, nigde nisam srela.To su sami Zvecanci nekako davno smislili  za seosku arhitekturu, kakvu nemaju ni okolna sela. Na klupi se cekao autobus, dete iz skole, muz sa posla, cekao se traktor da dodje da uzore. Najvaznija svrha tih klupa je bilo vecernje druzenje. Kao po dogovoru izlazile bi uvece  komsije i sedale jedni kod drugih, pricali, prepricavali, smejali se, a mi deca se izmedju klupa igrali. Sve se to moralo prekinuti u septembru kada su me upisali u predskolsko. Nisam znala sta je to, sta me ceka. Muke moje kada sam videla cudo bozije nepoznate decurlije, neki da jure, drugi da trce, treci da me zadirkuje. Prvi dan sam morala da se sakrijem ispod stola jer me je jurio Milan kome sam naprasno postala simpatija. Ostale dane provela je grdno moja vaspitacica, jer joj nisam silazila iz narucja i iz krila. Sva ta  strahota, svi ti nepoznati likovi koji nesto kao da zele od mene, sva pravila koja odjednom moram da znam i slusam. Plakala sam danima ne bi li me moji ozbiljno shvatili i vratili kuci i vratili mi leto i Sasu i lubenicu. Nista. Provela sam dane i mesece izolovana i u cutanju u toj veseloj buci .Ne znam cega sam se bojala, mozda sam to ja takva sebi dovoljna i sama. Ni sada, ovako velika ne volim velike grupe nepoznate ljude, jedva nadjem ponekog prijatelja tu i tamo. Onda me je jednog dana, ocajnog kao i svi u predskolskom Bog upoznao sa Goranom. Pridje on meni kao da se znamo sto godina ,kao da se celo leto igramo zmurke i povede od stola gde se krijem do ormara u drugom kraju sobe. To je  bio drugi svet, druga teritorija . Otvori dole u cosku jedan mali deo ormara i kaze vidi sta sam nasao- "Zeke"."Zeke"su bile deciji casopisi tih godina, najlepse otkrice i zemlja cuda kao da je otvorena u tom ormaricu. Goran je meni tada otkrio neki novi svet od kojeg se nisam vise nikada odvojila. Sve smo citali, a onda crtali  magije koje smo u casopisu proziveli. Otkrio mi je da tu imamo i dva plasticna telefona da se igramo, tako da bi mi donosio jedan ispod stola i zvao me iz drugog kraja prostorije na citanje "Zeka".Tada sam bila sigurna da taj plasticni telefon radi. Pricao mi je i o tome kako se prave kifle, jer je zeleo da postane pekar. Evo i dalje citam i crtam i piskaram.Nadjem tu i tamo ponekog za pricu.Najvise volim i dalje da sam ispod stola. Danas sam naslikala neke oblutke, plavo kamenje. Goran me pozvao u snu  da mu dodjem na rodjendan sa Nesom. Nesa mu je postao kum kad smo porasli. Moj rodjendan je dan posle Goranovog. Ne znam gde da mu posaljem ovu sliku .Jedan dan dok sam susila ves, kuvala rucak, gledala neki film Goran je pao i umro,negde u nekom gradu,na nekom brodogradilistu.